Mikrobioloska laboratorija se bavi dijagnostikom bakterijskih, virusnih, gljivičnih i parazitarnih infekcija. Standardnim mikrobiološkim tehnikama obrađuju se sve vrste biološkog materijala na zahtev lekara i pacijenata.

▪ Bakterijska dijagnostika
▪ Parazitologija
▪ Virusološke - serološke analize

Uzimanje materijala za mikrobiološke analize :

▪ uzimanje briseva kože i sluzokože - svi uzorci briseva se uzimaju pre antibiotske terapije ili 12h posle aplikacije antiseptičkog sredstva, pre jutarnje toalete i pre jela (bris grla)

▪ sputum - ispluvak - posle pranja zuba i dobrog ispiranja usta, duboko i jako se iskašlje sadržaj donjih disajnih puteva (najbolje ujutru)

▪ urin za urinokulturu - prvi jutarnji posle toalete toplom vodom i sapunom. Prvi mlaz pustiti da istekne, uzeti srednji mlaz (ne puna posuda!) i doneti što pre u laboratoriju. Za bebe preporučljivo je ne koristiti kesice već sačekati da dete spontano mokri u sterilnu posudu. Svako stajanje urina duže od 1h nije preporučljivo.

▪ uzimanje genitalnih briseva - kod žena - pacijentkinja ne bi trebalo da ima seksualne odnose prethodnog dana i ne bi trebalo da ima tragova krvi, a kod muškarca - pacijent ne bi trebalo da mokri 2h pre uzimanja brisa

▪ sperma - poželjno je da pacijent mokri neposredo pre davanja uzorka

▪ feces za koprokulturu - podrazumeva minimalnu količinu, koja staje u kasicicu iz poslude za feces, ali sa različitih mesta na kojima se vide promene (krv, gnoj, sluz). Preporuka je tri uzorka stolice ako se sumnja na bakterijsku infekciju (tri uzastopna dana).

U laboratoriji je moguća konsultacija sa kliničkim mikrobiologom pre davanja uzorka, ali i kod interpretacije rezultata.

Bakterijska dijagnostika

Izolacija i identifikacija bakterija vrši se standardnim bakteriološkim metodama uz ispitivanje osetljivosti bakterija na antibiotike (antibiogram). Uzorci koji se obradjuju su:

▪ sve vrste briseva sa koze i sluzokoze ▪ sputum (ispljuvak ) ▪ urin, feces

▪ genitalni uzorci, sperma ▪ krv (hemokultura ) ▪ razni punktati ,eksudati

U našoj laboratoriji se uzimaju i brisevi uretre i cerviksa (grlića materice) na Chlamidiu, Mycoplasme i Ureaplasme, koje su seksualno prenosive a koje su čest uzrocnik steriliteta kod žena i muškaraca. Infekcija Chlamidiom se dijagnostikuje metodom direktne imunofluorescencije (DIF) ,a genitalnih Micoplasmi komercijalnim testovima sa kvantifikacijom i antibiogramom. Chlamidia trachomatis se dokazuje iz seruma (antitela IgG i IgM )kao i PCR metodom iz genitalnih briseva ali i iz urina.

Bakteriološko seroloske analize obuhvataju pregled krvi na:
test na sifilis ( TPHA ,WDRL )
▪ prisustvo antitela IgG,IgM na Mycoplasma pneumoniae, Helicobacter pylori, (koji izaziva infekciju sluzokože zeluca-gastritis, a nelečena infekcija pogoduje razvoju kancera želudca), Borellia burgdorferi (koju prenosi zaraženi krpelj-Lajmska bolest, koja se podmuklo razvija i ima hroničan tok), Toxoplasma gondii (u sklopu TORCH analize, najčešće analize u prenatalnoj i natalnoj dijagnostici zbog mogućeg oštećenja ploda ), Chlamidia trachomatis i Echinococcus.

▪Brzi test na Streptococcus beta haemolyticus gr.A iz brisa grla.

Dijagnostika bakterijskih infekcija se sprovodi standardnim bakteriološkim testovima, a testiranje osetljivosti bakterija na antibiotike po standardima CLSI /Clinical and Laboratory Standard Institute,USA/.

Dijagnostika Chlamydia trachomatis se radi metodom DIF, a MYCOFAST testom se dijagnostikuju genitalne Mycoplasme.

Parazitologija

▪ dijagnostika protozoa i helminata u stolici i perianalnom brisu
▪ Trichomonas vaginalis u nativnom preparatu
▪ izolacija i identifikacija dermatofita (nativni preparat i kultura)

▪ Dokazivanje prisustva Demodex-a u otisku koze.

Virusološke - serološke analize

Dokazuje se prisustvo u krvi antitela IgM i IgG klase koja se sintetisu u toku virusnih infekcija:

▪ izazivači "osipnih" groznica (Rubella, Varicella zoster, Parvo virus, Herpes virus 1, 2)
▪ izazivači respiratornih infekcija
▪ kardiotropni i limfotropni virusi
▪ izazivači virusnog hepatitisa A,B i C
▪ Epstein-Barr virus
▪ dijagnostika HIV infekcije

Na osnovu prisustva antitela( IgM i IgG ) može se izvesti zaključak o tome da li se radi o svežoj ili staroj infekciji. Ova dijagnostika se sprovodi metodom ELISA i hemiluminiscencije a potvrdjuje se Western Blot i PCR-om.

U laboratoriji je moguća konsultacija sa kliničkim mikrobiologom pre davanja uzorka, ali i kod interpretacije rezultata.